Počele su jutarnje mučnine. Da. One, očigledno nisu samo mit o prvim mesecima trudnoće. Jutarnju kafu ne mogu ni da pomirišem. Ponekad se dešava da i posle prvog gutljaja vode otrčim u toalet. Vožnja automobilom je najčešće nemoguća misija, a hrana koja mi se obično dopadala sada ne može da budu niti u istoj prostoriji, jer mi izaziva mučnine. A, apetit? Mislim da mogu i da treba da pojedem sve što mi padne ruke. Sad jedem za dvoje, zar ne? Nije mi trebalo dugo vremena da shvatim da nema potrebe da preterujem u ničemu. Dovoljno je samo da se zdravo hranim i da budem sigurna da moje telo ima sve što mu je potrebno, a onih 200 grama čokolade od sinoć sigurno nisu bili neophodni. Ali, i to sam morala da shvatim nakon nekoliko nedelja prejedanja, jer toga nije bilo u tom nesigurnom priručniku o trudnoći.
Da. Internet mi je pomogao. Čitala sam sve i svašta – medicinske tekstove, tuđa iskustva... Ali, koliko sam više čitala toliko sma bila zbunjenija. Jedi ovo, nemoj da jedeš ono, bavi se sportom kao i do sada, odmaraj se najviše što možeš, drži noge uspravno, osiguraj dobru cirkulaciju .... Uh, inetrnet zna da bude i zbunjujuće mesto za jednu buduću majku.
Ovo su možda bili prvi trenuci kada sam osetila da, pored toga što u sebi nosim dete, ja sam i dalje čovek koji sam treba da brine o sebi. Istina, ja se svakog jutra spravljam sa serijom mučnina, ne mogu da jedem sve što poželim, bojim se da vozim bicikl kao do sada (tako me savetuje doktor Internet). Ja moram da se spravim sa svojim željama i potrebama i da ih prilagodim novoj situaciji, makar što je toliko lepa, željena. Upravo u tim trenucima sam poželela da nastavim da pišem ovaj trudnički dnevnik, jer ako bih nekome ispričala ove stvari, verovatno bi bile pogrešno shvaćene. Previše „ja“ u rečenici ne zvuči dobro. Ali „ja“ je važno. „Ti“ je važno.
Na pitanja supruga „kako si“, koja su sada bila češća i dobrodošla, najčešće odgovaram sa „super sam, sve je ok“, jer ne želim da budem ona buduća majka koja umesto da uživa u trudnoći stalno se žali i negoduje.
Ali, želim da znam da nisam sama; želim da znam da je trudnoća prekrasna, ali da su mučnine teške; da nisam jedina na svetu koja ne zna šta treba tačno da radi; želim da znam tačno kako sam da bih mogla da pomognem sebi; želim da znam kako si i ti.
Tvoja,
Nina.