Koža

Koža je višeslojan pljosnat organ. Njena funkcija je višestruka i neophodna je normalnom radu organizma. Funkcije kože su sledeće:

• Barijerna funkcija – zaštita organizma od nepovoljnih uticaja sredine (mehanička zaštita, antiinfekcijska zaštita, toplotna zaštita, zaštita od prevelikog gubitka vode, prodora raznih hemijskih materija, zaštita od štetnog uticaja sunčanih UV zraka – UV radijacija).
• Učestvuje u toplotnoj regulaciji
• Imunološka aktivnost – učestvuje u nekarakterističnoj odbrani organizma. Preko nje organizam upoznaje spoljnu sredinu i stvara adekvatan imunološki odgovor.
• Čulna funkcija (preko nervnih završetaka i Pačinijevih telešca uspostavlja se veza između spoljne sredine i organizma)
• Funkcija izlučivanja (znoja i loja)
• Sinteza vitamina D pod uticajem ultraljubičastih sunčevih zraka.

Mada je koža vaše bebe po strukturi slična vašoj, ipak je ona funkcionalno nesazrela. Zato je bebina koža izuzetno osetljiva na okolne uticaje. Koža je tanja, što olakšava gubitak vode a sve to doprinosi lakšem prodoru raznih štetnih materija. Žlezde nisu dostigle potpuni nivo aktivnosti, I zbog toga nije potpuno razvijen vodenomasni omotni sloj, zbog čega je bebina koža osetljivija na infekcije koje je lako mogu oštetiti. Ne zaboravimo da je velika površina kože i smanjena sposobnost znojenja čini bebe termonestabilnim, pa se one lako pregreju ili prehlade. Dečija koža sazreva postepeno kako bi na uzrastu od 12 godina dostigla zrelost kože odrasle osobe što se tiče morfoloških i fizioloških karakteristika.

Danas se zna da je barijerna funkcija kože preduslov za zdravu i normalnu kožu. Održavanjem normalne barijerne funkcije obezbeđuju se ostale funkcije kože i njeno zdravlje u celini. Elastičnost i mekoća kože, kao preduslovi za normalnu barijernu funkciju rezultat su sposobnosti stratum cornetum-a da vezuje vodu. To je omogućeno normalnim postojanjem masti u međućelijskom matriksu normalnim lučenjem lipida iz lojnih žlezda kao i uobičajenim faktorima vlage (aminokiselinama). Epidermis predstavlja metabolički aktivnu celinu u kojoj se odvija sinteza određenih supstanci – lipida, proteolize, aktivacija citokina, acidifikacija, prilagođavanje spoljnjoj sredini. Koža deluje kao biosenzor kako spoljnih, tako i unutrašnjih uticaja iz samog organizma.

o Prirodni sloj kože koji se sastoji od masti, vode, znoja i keratinocita prva je barijera prodoru mikroorganizama.

o Kisela pH ne dopušta razvoj bakterija.

o Leukociti koji se nalaze u koži da zarobe I unište bakterije koje prodru u epidermis.

o Epidermis takođe sadrži i specijalne dendritičke ćelije – Langerhansove ćelije raspršene po keratinocitima. One su sposobne da zarobe tuđe supstance koje prodru u epidermis da bi ih prenele do limfocita koji ih neutrališu. Prilikom dugotrajnije izloženosti istim tuđim supstancama, lipociti vremenom povećaju stepen odbrane i stvaraju antitela nasuprot tuđim supstancama. To može da dovede do neželjene posledice, tj do alergijske reakcije.

o Normalan ekosistem mikroorganizama (bakterija i gljiva). Smatra se da je na svakih 6,5 cm2 kože u proseku 50 miliona mikroorganizama, ali njihova koncentracija se svakako menja u zavisnosti od položaja. Mikroorganizmi se međusobno kontrolišu i sačinjavaju deo zdrave kože, a ujedno i ne dopuštaju “useljavanje” patogenih bakterija. Pravilna higijena kože je veoma važna iz više razloga. S jedne strane, prljava koža može pospešiti razvoj patogenih bakterija. Ali, s druge strane, preterano pranje i uklanjanje normalnih bakterija takođe može da olakša prodor patogenih bakterija koje mogu da oštete kožu.