Pravilnom ishranom dojilja osigurava bebi adekvatan prehrambeni unos koji je neophodan za bebin pravilni rast, razvoj i zdravlje. Ujedno omogućava zdrav i siguran oporavak rodilje posle porođaja.
Majka dojilja još uvek jede kao za dvoje. Ona je još uvek jedini izvor svih prehrambenih supstanci potrebnih bebi.
• Svakodnevni unos povrća i voća (poželjno je dnevno uzeti jedan obrok s narandžastim povrćem, dva obroka s zelenim lisnatim povrćem jedan obrok voća citrus grupe). Praktično, to znači u svaki obrok uključiti dva komada voća ili povrća (na primer, bananu i čašu soka od pomorandže za doručak, čašu soka od paradajza i salatu za ručak, i obrok od obarenog povrća za večeru).
• Povećati unos žitarica. Najmanje 5 obroka treba da sadrži hleb od celog zrna i žitarice (pšenične pahuljice, pirinač).
• Dovoljan unos mleka. Dojilja ima dnevne potrebe za kalcijumom jednake jednom litru nemasnog mleka.
• Dovoljan unos belančevina. Dnevno uneti tri obroka s belančevinama i to posno meso, piletinu bez kože, ribu ili kuvan pasulj ili grašak.
• Nadoknada vitaminskim preparatima. U konsultaciji s lekarom u slučaju potrebe za dodatnim vitaminskim i mineralnim preparatima.
• Pažljiv izbor pića. Sve što majka pije, popije i beba koju doji. Zato treba piti dovoljno vode, a smanjiti unos alkohola i kofeina kafom, čajem i drugim napicima.
• Uravnotežen unos kalorija. Dnevne potrebe dojilje su veće od potreba odrasle osobe za 500 kalorija, ali su potrebe za vitaminima i mineralima veće. Dnevne potrebe dojilje kreću se od 2000 do 2200 kalorija.
• Potrebno je redovno jesti tokom dana. Gotovi proizvodi siromašni vitaminima i mineralima a bogati kalorijama nisu poželjni.
• Tokom dojenja nije potrebno biti na dijeti. Manji kalorijski unos podrazumeva umanjen unos potrebnih vitamina i minerala čime majka postaje sklona češćim prehladama, osećaju zamora i drugim zdravstvenim problemima, dok kvaliteta mleka i bebino zdravlje mogu takođe da trpe posledice. Prvih šest nedelja posle porođaja nema potrebe da majka brine o svojoj težini.
• Potrebno je izbegavati gurmanski začinjena jela (pasulj, brokule, karfiol, crni I beli luk, biber), nego treba pripremati jednostavna hranljiva jela sa mnogo povrća, voća, posnog sira i mesa.
• Аko majka puši duvan ili pije alkohol, oni prelaze u mleko i mogu da naškode bebi, a ujedno smanjuju izlučivanje mleka. Ako je majka pušač, ne treba da puši više od 10 cigareta na dan, i da izbegava pušenje u prostoriji u kojoj beba boravi.
• U slučaju porodične opterećenosti alergijama, moguće je da dojilja koja unosi mleko, jaja, ribu ili citrusno voće prouzroči reakciju na njih kod bebe.
• Ukoliko je beba alergična na kravlje mleko, potrebno je da majka ograniči unos tog mleka, a potrebu za kalcijumom da zadovolji drugom hranom (keljom, brokulama, lososom, sardinama).
• Ukoliko je majka na vegetarijanskoj dijeti, postoji rizik razvoja nedostatka vitamina B12, pa je zato potrebno konsultovati lekara koji će preporučiti nadoknadu vitamina B12.
• Lekovi su uglavnom bezbedni i ne prelaze u mleko, ali majka ipak treba da konsultuje lekara ukoliko uzima lekove. Samo mali deo lekova prelazi u majčino mleko i može da bude štetno za bebu. Poželjno je izbjegavati hloramfenikol i tetracikline kao i metronidazol i sulfonamide. Izbegavati lekove koji mogu da smanje količinu mleka kao što su kontracepctivni lekovi koji sadrže estrogene i tijazidne diuretike.
Tokom dojenja beba koristi hranljive supstance koje dobija od majke. Čak i kada ishrana majke nije adekvatna, mleko zadovoljava bebine potrebe. Ali, time lako može doći do nedostatka određenog vitamina ili minerala kod majke, što utiče kako na zdravlje majke tako i na zdravlje bebe. Tako vitamini K, B6, C i drugi vitamini direktno zavise od majčine ishrane. Zato se u ovom periodu u određenim slučajevima dopušta nadoknada multivitaminskim ili mineralnim preparatima u konsultaciji s lekarom. Ne treba nadmašiti preporučenu dozu određenih vitamina i minerala.
Određeni vitamini i minerali u većoj dozi mogu prouzrokovati određene probleme. Prekomerni unos gvožđa može da prouzrokuje zatvor ili proliv. Svakako, vitaminski i mineralni preparati ne mogu da garantuju zdravlje ukoliko je ishrana slaba.
Zato je uvek potrebno da se najpre obezbedi dovoljan unos voća i povrća kao izvora vitamina i minerala. Oni su bogati i drugim prehrambenim materijama neophodnim za zdravlje, a koje farmaceutski preparati ne mogu da obezbede.
Dat je pregled proizvoda bogatih određenim vitaminima i mineralima.
| VITAMIN | DELOVANJE | IZVOR | RDA |
| Vitamin А | - vid - rast zubi i kostiju - koža i epitelij |
- Vitamin А, obogaćeno mleko, narandžasto voće, zeleno povrće i voće | 1300RE |
| Vitamin D | Razvoj kostiju i zuba | Vitamin D, obogaćeno mleko | 400 IU |
| Vitamin Е | Zaštita tkiva o oštećenja i zaštita eritrocita | Bademi, klice, suncokretovo ulje, tamnozeleno lisnato povrće. | 11-12 mg |
| Vitamin К | Zgrušavanje krvi, razvoj kostiju. | Tamnozeleno lisnato povrće. | 65 mg |
| Vitamin C | Vezno tkivo i zidovi krvnih sudova, apsorpcija gvožđa, zaštita tkiva od oštećenja | Voće citrusne grupe, kupus, paradajz, voće paprika | 90-95 mg |
| Vitamin B1 | Metabolizam | Klice, meso, grašak | 1.6 mg |
| Vitamin B2 | Metabolizam | Mleko, jogurt, jaje, žitarice, povrće | 1.7-1.8 mg |
| Nijacin | Metabolizam | Piletina, kikiriki | 20 mg |
| Vitamin B6 | Gradnja nervnog tkiva i sinteza belančevina. | Banana, avokado, meso, riba, spanać | 2.1 mg |
| Vitamin B12 | Prevencija slabokrvnosti, gradnja živčanog tkiva. | Meso, mlijeko, tuna, jaja, piletina, sir. | 2.1 mg |
| Folna kiselina | Normalna ćelijska funkcija, prevencija slabokrvnosti | Tamnozeleno povrće, pomarandža, klice | 260 mg |
| Kalcijum | Kosti i zubi, mišićna i nervna kontrakcija | Mleko, jogurt, sir, spanać | 1200 mg |
| Hromijum | Normalna glikemija | Klice, jabuke, žitarice, kvasac | 50-200 mg |
| Bakar | Rad srca, prevencija slabokrvnosti | Plodovi mora, soja, iznutrice, mahunasto povrće | |
| Gvožđe | Prevencija slabokrvnosti, reguliranje imuniteta | Meso, tamnozeleno povrće, obogaćene žitarice | |
| Magnezijum | Krvni pritisak, funkcija mišića I živaca | ||
| Mangan | Vezno tkivo, ugrušivanje krvi | ||
| Molibden | Metabolizam gvožđa | ||
| Selen | Zaštita tkiva od oštećenja | ||
| Cink | Zaceljivanje rana normalan rast i polni razvoj |