Ishrana majke tokom dojenja

Pravilnom ishranom dojilja osigurava bebi adekvatan prehrambeni unos koji je neophodan za bebin pravilni rast, razvoj i zdravlje. Ujedno omogućava zdrav i siguran oporavak rodilje posle porođaja.
Majka dojilja još uvek jede kao za dvoje. Ona je još uvek jedini izvor svih prehrambenih supstanci potrebnih bebi.

• Svakodnevni unos povrća i voća (poželjno je dnevno uzeti jedan obrok s narandžastim povrćem, dva obroka s zelenim lisnatim povrćem jedan obrok voća citrus grupe). Praktično, to znači u svaki obrok uključiti dva komada voća ili povrća (na primer, bananu i čašu soka od pomorandže za doručak, čašu soka od paradajza i salatu za ručak, i obrok od obarenog povrća za večeru).

• Povećati unos žitarica. Najmanje 5 obroka treba da sadrži hleb od celog zrna i žitarice (pšenične pahuljice, pirinač).

• Dovoljan unos mleka. Dojilja ima dnevne potrebe za kalcijumom jednake jednom litru nemasnog mleka.

• Dovoljan unos belančevina. Dnevno uneti tri obroka s belančevinama i to posno meso, piletinu bez kože, ribu ili kuvan pasulj ili grašak.

• Nadoknada vitaminskim preparatima. U konsultaciji s lekarom u slučaju potrebe za dodatnim vitaminskim i mineralnim preparatima.

• Pažljiv izbor pića. Sve što majka pije, popije i beba koju doji. Zato treba piti dovoljno vode, a smanjiti unos alkohola i kofeina kafom, čajem i drugim napicima.

• Uravnotežen unos kalorija. Dnevne potrebe dojilje su veće od potreba odrasle osobe za 500 kalorija, ali su potrebe za vitaminima i mineralima veće. Dnevne potrebe dojilje kreću se od 2000 do 2200 kalorija.

• Potrebno je redovno jesti tokom dana. Gotovi proizvodi siromašni vitaminima i mineralima a bogati kalorijama nisu poželjni.

• Tokom dojenja nije potrebno biti na dijeti. Manji kalorijski unos podrazumeva umanjen unos potrebnih vitamina i minerala čime majka postaje sklona češćim prehladama, osećaju zamora i drugim zdravstvenim problemima, dok kvaliteta mleka i bebino zdravlje mogu takođe da trpe posledice. Prvih šest nedelja posle porođaja nema potrebe da majka brine o svojoj težini.

• Potrebno je izbegavati gurmanski začinjena jela (pasulj, brokule, karfiol, crni I beli luk, biber), nego treba pripremati jednostavna hranljiva jela sa mnogo povrća, voća, posnog sira i mesa.

• Аko majka puši duvan ili pije alkohol, oni prelaze u mleko i mogu da naškode bebi, a ujedno smanjuju izlučivanje mleka. Ako je majka pušač, ne treba da puši više od 10 cigareta na dan, i da izbegava pušenje u prostoriji u kojoj beba boravi.

• U slučaju porodične opterećenosti alergijama, moguće je da dojilja koja unosi mleko, jaja, ribu ili citrusno voće prouzroči reakciju na njih kod bebe.

• Ukoliko je beba alergična na kravlje mleko, potrebno je da majka ograniči unos tog mleka, a potrebu za kalcijumom da zadovolji drugom hranom (keljom, brokulama, lososom, sardinama).

• Ukoliko je majka na vegetarijanskoj dijeti, postoji rizik razvoja nedostatka vitamina B12, pa je zato potrebno konsultovati lekara koji će preporučiti nadoknadu vitamina B12.

• Lekovi su uglavnom bezbedni i ne prelaze u mleko, ali majka ipak treba da konsultuje lekara ukoliko uzima lekove. Samo mali deo lekova prelazi u majčino mleko i može da bude štetno za bebu. Poželjno je izbjegavati hloramfenikol i tetracikline kao i metronidazol i sulfonamide. Izbegavati lekove koji mogu da smanje količinu mleka kao što su kontracepctivni lekovi koji sadrže estrogene i tijazidne diuretike.

Tokom dojenja beba koristi hranljive supstance koje dobija od majke. Čak i kada ishrana majke nije adekvatna, mleko zadovoljava bebine potrebe. Ali, time lako može doći do nedostatka određenog vitamina ili minerala kod majke, što utiče kako na zdravlje majke tako i na zdravlje bebe. Tako vitamini K, B6, C i drugi vitamini direktno zavise od majčine ishrane. Zato se u ovom periodu u određenim slučajevima dopušta nadoknada multivitaminskim ili mineralnim preparatima u konsultaciji s lekarom. Ne treba nadmašiti preporučenu dozu određenih vitamina i minerala.
Određeni vitamini i minerali u većoj dozi mogu prouzrokovati određene probleme. Prekomerni unos gvožđa može da prouzrokuje zatvor ili proliv. Svakako, vitaminski i mineralni preparati ne mogu da garantuju zdravlje ukoliko je ishrana slaba.
Zato je uvek potrebno da se najpre obezbedi dovoljan unos voća i povrća kao izvora vitamina i minerala. Oni su bogati i drugim prehrambenim materijama neophodnim za zdravlje, a koje farmaceutski preparati ne mogu da obezbede.
Dat je pregled proizvoda bogatih određenim vitaminima i mineralima.
 

VITAMIN DELOVANJE IZVOR RDA
 Vitamin А  - vid 
- rast zubi i kostiju
- koža i epitelij
- Vitamin А, obogaćeno mleko, narandžasto voće, zeleno povrće i voće  1300RE
 Vitamin D  Razvoj kostiju i zuba  Vitamin D, obogaćeno mleko   400 IU
 Vitamin Е  Zaštita tkiva o oštećenja i zaštita eritrocita Bademi, klice, suncokretovo ulje, tamnozeleno lisnato povrće.  11-12 mg
 Vitamin К  Zgrušavanje krvi, razvoj kostiju. Tamnozeleno lisnato povrće.   65  mg
 Vitamin C  Vezno tkivo i zidovi krvnih sudova, apsorpcija gvožđa,  zaštita tkiva od oštećenja Voće citrusne grupe, kupus, paradajz, voće paprika  90-95 mg
 Vitamin B1  Metabolizam   Klice, meso, grašak   1.6 mg
 Vitamin B2   Metabolizam  Mleko, jogurt, jaje, žitarice, povrće 1.7-1.8 mg 
 Nijacin   Metabolizam  Piletina, kikiriki   20 mg
 Vitamin B6   Gradnja nervnog tkiva i sinteza belančevina. Banana, avokado, meso, riba, spanać  2.1 mg
 Vitamin  B12  Prevencija slabokrvnosti, gradnja živčanog tkiva. Meso, mlijeko, tuna, jaja, piletina, sir.  2.1 mg 
 Folna  kiselina  Normalna ćelijska funkcija, prevencija slabokrvnosti Tamnozeleno povrće, pomarandža, klice  260 mg
 Kalcijum   Kosti i zubi, mišićna i nervna kontrakcija Mleko, jogurt, sir, spanać  1200 mg
 Hromijum  Normalna glikemija  Klice, jabuke, žitarice, kvasac  50-200 mg
 Bakar   Rad srca, prevencija slabokrvnosti Plodovi mora, soja, iznutrice, mahunasto povrće  
 Gvožđe  Prevencija slabokrvnosti, reguliranje imuniteta Meso, tamnozeleno povrće, obogaćene žitarice  
 Magnezijum  Krvni pritisak, funkcija mišića I živaca      
 Mangan  Vezno tkivo, ugrušivanje krvi     
 Molibden   Metabolizam gvožđa    
 Selen   Zaštita tkiva od oštećenja    
 Cink   Zaceljivanje rana normalan rast i polni razvoj